Kontejnerski prevoz robe (Kontejnerizacija-containerization) doneo je revoluciju u oblasti transporta i omogućio prevoz male količine robe, sa udaljenih globalnih destinacija na redovnoj liniji i minimializaciju troškova transporta.
Nažalost ujedno sa sobom doneo je i olakšanja krijumčarima zbog načina pakovanja robe u gvozdeno kućište, čineći tako nemoguću laku kontrolu sadržaja.
Zbog gore navedenih razloga, za bezbednost robe i borbu protiv krijumčarenja, carine širom sveta su usvojile preventivne procedure u službi borbe protiv fenomena.
Carinske kontrole se obično sprovode za robu „trećih“ zemalja za uvoz ili izvoz iste, znači odnose se na proizvode koji nisu porekla E.U i prevoze se kontejnerima.
Kod robe porekla E.U pri uvozu vrši se samo provera dokumenata koji dokazuju poreklo robe. U nekim slučajevima, samo kada postoji sumnja carinskih organa ili informacije o prekršaju postupaka dolazi i do provere kontejnera čije je poreklo E.U.
Koje su moguće provere koje bi mogle biti sprovedene na robi?
Kontrolni postupak koji treba poštovati definiše se podnošenjem carinskog dokumenta, koji se elektronski vrši preko softvera icisnet preko Interneta. Sledeći korak je da se izvrši provera sistema rizika tovara od strane šefa službe kome je i podnet određeni dokument, a koji kontrolorima može dati sledeće kontrolne naredbe:
1. Bez kontrole – u saopštenju. Definiše je načelnik carinske službe i pokreće postupak bez sprovođenja provere i prihvata opis i količinu robe, kao što je već deklarisana od strane pošiljaoca. Gde je roba u tranzitu, ova vrsa izuzetka nije moguća.
2. Kontrola dokumenata. U ovom slučaju sprovodi se kontrola samo trgovinskih dokumenata robe bez potrebe za otvaranje kontejnera.
3. Fizička provera. Ovo je i verzija potpune kontrole, pri kojoj je potrebno fizičko prisustvo carinika i krajnjeg kupca (obično preko svog zastupnika). Kontejner se otvora i dolazi do fizičke provere slučajnog primera sadržaja ili čak i do kontrole punog sadržaja kontejnera.
Kako se donosi odluka o vrsti kontrole?
Načelnik Carine, prenosi komandu kontrole izvršiocima, naredba kontrole rizika zasnovana je na sledećim parametrima:
Nažalost ujedno sa sobom doneo je i olakšanja krijumčarima zbog načina pakovanja robe u gvozdeno kućište, čineći tako nemoguću laku kontrolu sadržaja.
Zbog gore navedenih razloga, za bezbednost robe i borbu protiv krijumčarenja, carine širom sveta su usvojile preventivne procedure u službi borbe protiv fenomena.
Carinske kontrole se obično sprovode za robu „trećih“ zemalja za uvoz ili izvoz iste, znači odnose se na proizvode koji nisu porekla E.U i prevoze se kontejnerima.
Kod robe porekla E.U pri uvozu vrši se samo provera dokumenata koji dokazuju poreklo robe. U nekim slučajevima, samo kada postoji sumnja carinskih organa ili informacije o prekršaju postupaka dolazi i do provere kontejnera čije je poreklo E.U.
Koje su moguće provere koje bi mogle biti sprovedene na robi?
Kontrolni postupak koji treba poštovati definiše se podnošenjem carinskog dokumenta, koji se elektronski vrši preko softvera icisnet preko Interneta. Sledeći korak je da se izvrši provera sistema rizika tovara od strane šefa službe kome je i podnet određeni dokument, a koji kontrolorima može dati sledeće kontrolne naredbe:
1. Bez kontrole – u saopštenju. Definiše je načelnik carinske službe i pokreće postupak bez sprovođenja provere i prihvata opis i količinu robe, kao što je već deklarisana od strane pošiljaoca. Gde je roba u tranzitu, ova vrsa izuzetka nije moguća.
2. Kontrola dokumenata. U ovom slučaju sprovodi se kontrola samo trgovinskih dokumenata robe bez potrebe za otvaranje kontejnera.
3. Fizička provera. Ovo je i verzija potpune kontrole, pri kojoj je potrebno fizičko prisustvo carinika i krajnjeg kupca (obično preko svog zastupnika). Kontejner se otvora i dolazi do fizičke provere slučajnog primera sadržaja ili čak i do kontrole punog sadržaja kontejnera.
Kako se donosi odluka o vrsti kontrole?
Načelnik Carine, prenosi komandu kontrole izvršiocima, naredba kontrole rizika zasnovana je na sledećim parametrima:
- Kroz elektronski sistem ( podsistem donošenja odluka i analize rizika) nakon podnošenja ukupne deklaracije (ENS) pre dolaska robe na granicama / lukama.
- Preko elektronskog sistema (podsistem konkretne informacije i pretpostavka) daje se slučajan uzork na pragu godišnjeng procenta (%) postavljen od strane Ministarstva finansija, na primer, 4% u tranzitu, 5% uvoz itd, posle dolaska tereta.
- Šef odjeljenja može tražiti da dođe do provere po svom nahođenju.
- Šef carinske službe krijumčarenja takođe se bavi kontrolom falsifikovane robe široke potrošnje, može po svom nahođenju da zahteva kontrolu robe.
- Na kraju, pošto je proces završen i roba nastavi do svog krajnjeg odredišta, ili slobodna ili uz pratnju, može biti zatražena „dodatna provera“ pri izlasku kontejnera iz luke , ili u skladištu slobodnih tovara, ili čak u prodajnom objektu na tržištu maloprodaje.
1. Provera dokumenata. Kontrola od strane odgovornog kontrolora komercijalnih robnih dokumenata – brodskog tovornag lista, fakture, paking liste i vaučera – za preciznu izjavui ako je potrebno veterinarsko ili zdravstveno praćenje, proveravaju se i odgovarajući dokumenti.
Takođe, proverava se ispravnost i preciznost procene carine i poreza koji proističu ili za oslobađanje ili za carinski nadzor (analogni depozit bankarske garancije), ili za oslobađanje od PDV-a.
2. Fizička provera. Najviše „bolna“ kontrola koja u sebi poseduje finansijsko opterećenje za primaoca, kašnjenja, i moguću štetu robe pri kontroli.
U današnje vreme se smatra zastarelom kontrolom, jer u tehnički naprednim lukama, carinske provere se vrše uz pomoć velikih skenera tako da se temeljno obavlja potreban pregled bez naročitih troškova, kašnjenja i naravno bez ugrožavanja robe.
Fizička Provera se deli na proveru uzoraka pri čemu se vrši kontrola dela robe i na univerzalnu, pri kojoj se vrši kontrola ukupnog tovara.
Što se tiče tzv „otvorenog“ tereta ili rasutog tereta u skladištu ili u otvorenom prevoznom sredstvu, proces je lakši u odnosu na robu koja je u zatvorenom transportnim sredstvima ili u kontejnerima.
U ovom slučaju, postoje radnici na raspolaganju i oprema za podizanje neophodna za izvršenje kontrole. Obaveza je primaoca ili njegovog zastupnika da obezbedi sva sredstva za neometano izvršenje kontrole i svih potreba kontrolora.
Ako se u toku kontrole pronađu greške i netačnosti, kazne se kreću od 100 evra i rastu po nahođenju Supervizor ili direktora u skladu sa tim da li postoji mogućnost organizovane švercerske prevare.
Kad se u toku provere od strane Tužilaštva falsifikovane robe za široku potrošnju pronađu falsifikovani proizvodi ili imitacija proizvoda, oni se momentalno oduzimaju i uništavaju pod odgovornost kompanije koja štiti svoje proizvode. Kazne koje se primenjuju primaocu su do 2.000 evra.
Kada se završe sve kontrole, carinski dokument se potpisuje kao „sve je dobro“, isti nastavlja u skladu sa tim i u zavisnosti od slučaja ide do finalizacije.
